Postoji razlog zašto spavamo sve manje kako starimo

Smatra se da razlike u vremenu kada neki ljudi idu krevet i kada se drugi bude mogu predstavljati uzorke koji su se utvrdili još u vreme dok su naši preci spavali u žbunju, izloženi predatorima i suparničkim grupama ljudi od trenutka kada zađe Sunce. 

Posjednja studija, objavljena u časopisu Proceedings of the Royals Society B, upućuje na to da ova varijacija u uzorku spavanja osigurava da uvek postoji bar jedna budna osoba u vreme dok su ostali najranjiviji (jer npr spavaju). 

Ovo je poznato kao “hipoteza stražara”, a temelji se na tome kako druge društvene životinje uvek imaju nekoga na straži dok ostatak grupe spava. 

Dok se većina eksperimenata o ljudskim uzorcima spavanja sprovodi u dobro kontrolisanim uslovima laboratorija, naučnici sa Univerziteta u Torontu uzeli su svoju opremu na teren i pratili obrasce spavanja naroda Hadža u Tanzaniji, koji još uvek žive životom lovaca i sakupljača. Tim je pratio obrasce spavanja kod 33 pripadnika plemena tokom 20 dana i noći. 

Otkrili su da su tokom perioda od 200 sati svi pripadnici plemena spavali istovremeno tek 18 minuta, što zvuči zaista neverovatno. Medijan je iznosio osam ljudi koji su bili “na straži” u svako doba, što čini 40 odsto svih ljudi unutar grupe. 

Tim je pronašao i fascinantnu razliku između obrazaca mladih Hadža i starijih Hadža ljudi. Pokazalo se da su mlađi ljudi češće “noćne sove”, dok su dede i bake često jutarnje ptice. 

“Naučnici su ustanovili da je jedan od razloga zašto dede i bake žive toliko nakon svojih reproduktivnih godina njihova funkcija u brizi oko unuka”, objasnio je Dejvid Samson, jedan od autora studije. 

“Naša hipoteza je da njihovo rano buđenje i kraće vreme spavanja vrše bitnu funkciju: stari članovi služe kao stražari u ono doba dana kada svi drugi spavaju. Zato je važno imati ljude svih uzrasta.”