Zašto bebe bljuckaju?

Bljuckanje ili regurgitacija je izbacivanje hrane, mleka i pljuvačke posle svakog obroka. Nije praćeno naporom i ne sadrži veliku količinu hrane i tečnosti (nikad preko 30 grama).

Bebe bljuckaju iz mnogo razloga: kada se prejedu, ili kada podriguju, ali i kada se igraju. To se, takođe, dešava kad beba agresivno ili brzo jede, kao i kada mama ima suviše mleka. Neke bebe bljuckaju kada im niču zubi. Preterano uzimanje mlečnih proizvoda - bilo da ih uzima beba ili mama, može da dovede do bljuckanja, a takođe ako majka uzima neke lekove ili biljne preparate. Prevremeno rođene bebe češće bljuckaju, jer je njihov digestivni sistem nezreliji. 

Do kada bljuckanje obično traje?

Bljuckanje se dešava odmah po hranjenju, mada može da nastane i posle jednog do dva sata. Polovina beba u uzrastu do tri meseca bljucka jednom dnevno, a najčešće pojavljivanje je oko drugog do četvrtog meseca. Učestalost se smanjuje kada se u ishranu bebe uvede čvrsta hrana. Većina prestaje u uzrastu od sedam meseci, mada se kod neke odojčadi može zadržati tokom čitave prve godine.
Regurgitacija nije uslovljena alergijom ili intolerancijom i ne treba je mešati sa povraćanjem.

Koje bljuckanje se smatra normalnim?

Tečnost ko­ju be­ba vra­ti, može da bu­de vr­lo slična mle­ku ko­je je upra­vo po­pi­la. Ako je mle­ko de­li­mično sva­re­no, može da bu­de usi­re­no i da ima mi­ris ki­se­log mle­ka. Vraćena tečnost je obično sa­stav­lje­na od plju­vačke, ga­stričnih (želu­dačnih) so­ko­va i sa­mo ma­le ko­ličine mle­ka. 

Uzrok bljuc­kan­ja ili re­gur­gi­ta­ci­je je nezrelost gastroezofagealnog sfinktera, mišića ko­ji po­ve­zu­je jed­njak i želu­dac. On se za­tva­ra po­sle uzi­man­ja hra­ne, sprečava­jući nje­no vraćan­je u jed­njak. Međutim, s ob­zi­rom da kod be­ba ni­je do­vol­jno sa­zreo, nje­go­vo de­lo­van­je ni­je uvek efi­ka­sno, pa hra­na može da se vra­ti.

Ka­ko na­pra­vi­ti raz­li­ku između re­gur­gi­ta­ci­je i po­vraćan­ja?

Za raz­li­ku od bljuc­kan­ja, po­vraćan­je se ka­rak­te­riše for­si­ra­nim iz­ba­ci­van­jem želu­dačnog sa­držaja. Neo­p­hod­no je zna­ti ovu raz­li­ku, jer po­nov­lje­no po­vraćan­je la­ko do­vo­di do de­hi­dra­taci­je, a može da bu­de znak i vr­lo ozbil­jne bo­le­sti. De­hi­dra­ci­ja je opa­sna, jer može da uslo­vi ne­rav­no­težu vo­de i so­li u or­ga­ni­zmu.

a koje probleme ukazuje povraćanje?

Pojava povraćanja može da ukazuje na znatno ozbiljniji problem od jednostavnog bljuckanja, naročito ako je povraćanje stalno. Ono može da bude znak: stenoze pilorusa, gastroezofagealnog refluksa, visoke crevne opstrukcije zbog suženja dvanaestopalačnog creva ili volvulusa (uvrtanja creva), metaboličkih bolesti, infekcije.

Kako prepoznati prejedanje?

Prejedanje nastaje kada se odojčetu daje više hrane nego što mu je potrebno. Javlja se kada se odojče automatski hrani čim zaplače, kada se bočica daje kao razonoda, takođe kada roditelji daju hranu kao nagradu, ili kada očekuju da dete svakako pojede namenjenu količinu, iako nije gladno. Prejedanje se prepoznaje po suviše brzom uvećanju telesne težine.

Indirektni znaci prejedanja su: plač i preterano bljuckanje posle obroka, kao i dijareja. Dugoročno prejedanje može da  dovede do gojaznosti. Pošto problem gojaznosti može da počne preteranim „nalivanjem“ tokom dojenja, pokušaj  kontrole brzine povećanja težine bi bio od velike koristi, posebno kad su oba roditelja gojazna (tada postoji 80 odsto šanse da i dete bude gojazno).